Horticentar

Efekat helacije

helacija

Šta je helat i kako on  može uticati na veći rast i produktivnost vaših biljaka?Većina proizvođača zna za glavna hraniva koja biljkama trebaju: azot, fosfor, kalijum, magnezijum, kalcijum i sumpor. Međutim, biljke takođe trebaju druge hranljive sastojke poput gvožđa, cinka, bakra, mangana, bora, nikla i molibdena. Iako im nisu potrebni u istim količinama kao makronutrijenti (azot, fosfor ili kalijum), mikronutrijenti su svakako važni za ishranu biljaka i za njihov zdrav rast. Problem je što većina ovih potrebnih mikronutrijenata nije dostupna bljkama, iako su u svom osnovnom obliku. Razlog jeste da metali poput gvožđa i cinka imaju pozitivno naelektrisanje, a pore na biljkama u koje bi metali ulazili imaju negativan naboj. Pozitivno nabijeni elementi ne mogu ući kroz negativno nabijene pore. U toj situaciji značajnu ulogu igraju helati. Helat je hemijsko jedinjenje sačinjeno od jona metala i posebnog molekula nazvanog helatno sredstvo. Što znači, kada se helat veže za mikronutrijent, on okružuje ili inkapsulira pojedinačne jone i daje im negativan ili neutralan naboj, omogućavajući hranljivom elementu da uđu kroz negativno naelektrisane pore i da putuju kroz biljna tkiva. U uslovima  visoke pH gvožđe, mangan, cink i bakar reaguju sa jonima i formiraju nerastvorljive materije koje koren ne može da usvoji. Međutim, ako ovi mikroelementi reaguju sa helatnim agensom, oni postaju stabilni u medijumu sve dok koren ne pošalje zahtev za njihovo usvajanje. Helatorska sredstva   • EDTA (etilendiamin -tetraacetat ) je helat koji štiti gvožđe od taloga do pH 6. Konstanta stabilnosti EDTA je umerena. Proizvodi iz asortimana Iperen EDTA mikrogranulicani su jedinstvenim i patentiranim postupkom• DTPA (dietilenetriamin- pentaacetat) je helat koji štiti gvožđe od taloženja do pH 7. Konstanta stabilnosti Iperen DTPA je umerena do visoka. Nešto veći raspon pH u kombinaciji sa konstantom visoke stabilnosti čini ovaj proizvod idealnim za gajenje u uslovima hidroponije.• EDDHA (etilendiaminedihidroksi-fenolacetat ) je helat koji štiti gvožđe od taloženja do pH 9. • HBED (hidroksibenzil – etilendiamin) je helat koji štiti gvožđe od taloženja do pH 12. HBED je manje osetljiv na UV zračenje i drži mikroelemente dostupno biljkama i pod ekstremnim uslovima.

Šta je huminska kiselina?

huminska kiselina

Huminske i fulvo kiseline predstavljaju konačni sastojak prirodnog raspada biljaka i životinja. Ove organske kiseline se nalaze u predistorijskim naslagama. Nastale su kroz hemijske i biološke procese humifikacije biljnih i životinjskih ostataka i kroz biološke aktivnosti mikroorganizama. Jedan izvor huminskih kiselina su slojevi sedimentacije koji se nazivaju leonarditi. Ovi slojevi su izvorno duboko u zemaljinoj kori, ali su tokom više godina ekshumirani blizu površine. Huminske kiseline se nalaze u visokoj koncentraciji u ovim slojevima. Leonardit je organska materija koja nije dospela stanje uglja i razlikuje se od mekog mrkog uglja po svom visokom stepenu oksidacije, rezultat procesa stvaranja uglja i nema vrednost kao gorivo. Šta se koristi u poljoprivredi? Leonardit nije đubrivo. Deluje kao sredstvo za poboljšljnje svojstava zemljišta i kao biokatalizator i biostimulant za biljku. Huminske kiseline su odličan prirodni i organski način da se biljkama i zemljištima obezbedi koncentrovana doza esencijalnih nutrijenata, vitamina i elemenata u tragovima. U poređenju sa drugim organskim proizvodima, leonardit povećava rast biljaka i plodnost zemljišta. Huminske kiseline helatiraju hranljiva jedinjenja u zemljištu, posebno gvožđe, do oblika pogodnog za biljku. Na taj način se optimizuje snabdevanje biljaka hranivima. Smanjenje i racionalnija upotreba đubriva i pesticida, kao i bolji i zdraviji rast biljaka može se postići uz redovnu primenu visokokvalitetnih huminskih kiselina. Pored toga, kapacitet zadržavanja vode u zemljištu je značajno povećan, što znači da se upotreba vode može značajno smanjiti. Najbolji ekonomski rezultati mogu se dobiti u laganim i peščanim slabohumoznim zemljištima. Stopa organskih supstanci, koja u ovim zemljištima obezbeđuje stabilne huminske kiseline je neophodna za održavanje i poboljšanje plodnosti zemljišta. Mnoge naučne studije pokazuju da je plodnost zemljišta u velikoj meri određena sadržajem huminskih kiselina. Njihov visok kapacitet za razmenu katjona, sadržaj kiseonika, kao i iznadprosečnog kapaciteta za zadržavanje vode razlozi su visoke vrednosti korišćenja huminskih kiselina. Najvažnija karakteristika huminskih kiselina leži u njihovoj sposobnost vezivanja nerastvorljivih metalnih jona, oksida i hidroksida, i da ih sporo i neprestano oslobađaju kada je potrebno. Zbog ovih osobina huminske kiseline postižu tri pravca efektivnosti: fizičku, hemijsku i biološku. Huminske kiseline fizički modifikuju strukturu zemljišta, sa prednostima kao što su:• Poboljšana struktura u smislu sprečavanja gubitka vode i gubitaka hranljivih materija u laganim peskovitim zemljištima, dok u teškim i kompaktnim (zbijenim) zemljištima poboljšavaju aeraciju a istovremeno zadržavanje vode je poboljšano, te je kultivacija odnosno obrada zemljišta olakšana.• Povećava sposobnost držanja vode u zemlji i na taj način pomaže biljkama u otpornosti na sušu. Huminske kiseline hemijski menjaju fiksacione osobine zemljišta, sa prednostima kao što su:• Reguliše pH vrednost zemljišta, odnosno neutrališe kiselost i baznost zemljišta.• Poboljšava i optimizuje uzimanje hranjivih materija i vode od strane biljaka.• Povećava puferne osobine zemljišta.• Radi kao prirodni helator za metalne jone u alkalnim uslovima i promoviše njihovo usvajanje od strane korena.• Zemljište postaje bogato organskim i mineralnim jedinjenjima neophodnim za rast biljaka.• Zadržava neorganska đubriva u rastvorljivoj vodi, u zoni korena i smanjuje ispiranje istih.• Poseduje izuzetno visoke kapacitete razmene katjona.• Promoviše konverziju hranljivih elemenata (N, P, K , Fe, Zn i drugih elementi u tragovima) u oblike dostupne biljkama.• Poboljšava uzimanje azota od strane biljaka.• Smanjuje reakciju fosfora sa Ca, Fe, Mg i Al i sprečava blokadu istih a time se postiže veća produktivnost određenih mineralnih đubriva.• Oslobađa ugljen-dioksid iz kalcijum-karbonata u zemljištu i omogućava njegovu upotrebu u fotosintezi.• Pomaže u eliminaciji hloroze zbog nedostatka gvožđa u biljkama.• Smanjuje dostupnost toksičnih supstanci u zemljištu. Huminske kiseline biološki stimulišu biljku i aktivnosti mikroorganizama.• Stimuliše biljne enzime i povećava njihovu proizvodnju.• Deluje kao organski katalizator u mnogim biološkim procesima.• Stimuliše rast i širenje poželjnih mikroorganizama u zemljištu.• Povećava prirodni otpor biljke protiv bolesti i štetočina.• Stimuliše rast korena, naročito vertikalno i omogućava bolje uzimanje hranljivih materija.Povećava disanje korena i formiranje korena.• Promoviše razvoj hlorofila, šećera i aminokiselina u biljkama.• Povećava sadržaj vitamina i minerala u biljkama.• Povećava klijavost i održivost semena.• Povećava kvalitet prinosa; poboljšava njihov fizički izgled i hranljivu vrednost. Da li su i ekološki korisne? Ekološke prednosti huminskih kiselina su raznovrsne i predstavljaju profitabilna i efikasna rešenja za ekološke probleme i očuvanje životne sredine.Prvo, zemljišta sa visokim sadržajem humnskih kiselina su garancija za optimalnu efikasnost nitrata. Dobro razvijen koren sistem, koji se postiže visokim sadržajem huminske kiseline, sprečava mešanje nitrata i pesticida sa podzemnom vodama. Događa se veoma često da proizvođači koriste više đubriva nego što biljke mogu uzeti. To dovodi do koncentracije nitrata u zemljištu, koja se kasnije nalazi u podzemnim vodama.Drugo, huminske kiseline smanjuju problem s u primeni mineralnih vodotopivih đubriva. Huminske kiseline mogu smanjiti sadržaj soli u zemljištu. Na primer,toksičnost đubriva koja sadrže amonijak je značajno smanjena, što je od posebnog značaja za mlade biljke. Uglavnom, huminske kiseline smanjuju oštećenja korena koji se javljaju usled prekomerne koncentraciju soli u zemljištu nakon đubrenja.

Šta su hormoni?

hormoni

Razmišljanje  i osnovna filozofija svake biljke jeste da ostvari potomstvo, da produži vrstu. Raste i razvija se kako bi cvetala i ostavila seme. U tom procesu važnu ulogu igraju fitohormoni. Ono što treba da shvatimo jeste da nije biljka zadužena da proizvede plod „HHL“ veličine, to je naša projekcija i zato treba da promenimo ugao gledanja na proizvodnju. Da ne tražimo od biljke da će dati „sve“ što mi želimo da dobijemo. Jednostavno je; treba biljku upoznati u smislu šta je njoj osnovno potrebno, koji su to uslovi koje treba da joj obezbedimo kako bi ona uspela da se odupre svim izazovima i uticajima raznih faktora. Isto tako treba da upoznamo i sve faktore koji opterećuju biljku i usporavaju njen rast i razvoj i na taj način utiču na neizvesnost naše proizvodnje. Kada to spoznamo onda će uspeh biti izvestan. Ovaj članak ukratko objašnjava kako biljni hormoni rade u biljkama i kako hormoni osiguravaju cvetanje biljaka i doprinos je prethodnim rečima.  Hormoni su organska jedinjenja koja mogu da utiču na fiziologiju i razvoj čak i pri malim koncentracijama. Oni vrše koordinaciju između ćelija, tkiva i organa tako što putuju kroz provodni sistem biljaka od ćelije do ćelije tj. od organa do organa. Ono što je specifičnost za fitohormone i po čemu se razlikuju od hormona kod životinja jeste da su manje specifični za pojedine organe i imaju širok spektar dejstva tako da jedan fitohormon može da utiče na veći broj različitih procesa. Odnosno mesto njihove sinteze i mesto njihovog delovanja su im različiti. Fitohormoni se proizvode i transportuju kroz celu biljku. Njihova uloga se pre svega zasniva na uključivanju gena, što bi značilo da u situaciji njihovog odsustva procesi se ne započinju. Klijanje, semena, cvetanje, formiranje korena i izdanaka se kontrolišu na ovom nivou. Fitohormoni takođe imaju i modifikatorsko delovanje obzirom da kontrolišu brzinu procesa (izduživanje, starenje i dr). Sa određenom koncentracijom odgovarajućih fitohormona na primer, podstiče se rast izdanaka i istovremeno ograničava rast korena. Tako da fitohormone delimo na stimulanse i inhibitore rasta.Odnos ovih supstanci je presudan za različite faze razvoja biljke. Vegetativni razvoj se intenzivno javlja kada prevladavaju regulatori rasta, a kada prevladavaju inhibitori oni vode biljku u fazu mirovanja. Na primer, na jesen se smanjuje sadržaj regulatora rasta u listovima dok  se, nasuprot, nivo inhibitora povećava. U stimulanse rasta spadaju auksini, giberelini i citokinini, a inhibitori su apscisinska kiselina i etilen. Auksini su hormoni koji aktiviraju i usmeravaju novu podelu ćelija i kretanje hrane u biljci.Giberelini  podstiču rast i izduživanje ćelija. Rast ćelija je važan  za masu korena i listova i za prinos.Citokinini su hormoni koji otpremaju signale hormonskih događaja koji kontrolišu deljenje i diferencijaciju ćelija. Apscisinska kiselina odgovorna je za zrelost ćelije i prestanak rasta ćelije. Etilen je gas koji se proizvodi u ćelijama za regulisanje kretanja hormona. Takođe, treba da znamo u biljkama postoje i druga jedinjenja koja funkcionišu na sličan način i imaju regulatornu ulogu u biljkama samo što se razlikuju po mehanizmu delovanja od fitohormona. Fazeolna kiselina ( iz semena pasulja), strigol (eksudat korena pamuka), jasmonska kiselina (iz jasmina), triakontanol (iz lucerke), salicilna kiselina. Pored ovih supstanci koje biljka stvara i koje utiču na njihov rast i razvoj takođe i sintetička jedinjenja koja koja utiču na usporavanje i smanjivanje rasta i drugih procesa u biljkama. Ova jedinjenja su objedinjena u grupu pod nazivom retardanti imaju podgrupe prema dejstvu:usporavaju deobu i povećanje ćelija; usporavaju izduživanje nadzemnog dela biljke; povećavju otpornost biljaka prema nepovoljnim uslovima. Posebna grupa i priča vezana je za herbicide. Njihovom otkriću upravo su doprinela istraživanja iz oblasti regulatora rastenja biljaka. Biljni (fito) hormoni se ne nalaze samo u višim biljkama već se nalaze i u jednostavnijim oblicima biljnog života, poput algi. Ekstrakti Ascophillum nodosum (FoliaStim ) se koriste kao stimulatori za podsticanje biljka da proizvedu svoje hormone, doprinose apsorpciji i translokaciji hranljivih materija. Ovo donosi koristi kao što su povećani rast biljaka, brzo klijanje semena, povećana otpornost na gljivične i bakterijske bolesti, prilagođavanje stresnim uslovima. Aktivni sastojci sadržani u ekstraktu Ascophillum nodosum i koji nam omogućavaju da razumemo njegovo ponašanje i dejstvo u biljci su: betaini, manitol, alginska kiselina, polifenoli, fukani i laminarin.  Biostimulansi na bazi ekstrakta morskih algi FoliaStim Mix, FoliaStim B, FoliaStim Mn/Zn, Stim pure AA poboljšavaju asimilaciju hranljivih materija i razvoj biljaka. Oni su strateški doprinos planu đubrenja, prevenciji i kontroli biljaka. 

Kako se nositi sa hlorozom?

Hloroza

Hloroza je biljna bolest u kojoj se sinteza hlorofila, zelenog pigmenta koji vrši fotosintezu, značajno smanjuje u listovima. Istovremeno lišće žuti, prvo između vena, a onda potpuno. Onda se oni suše i otpadaju. Rast biljaka se usporava, cvetovi i zameci se suše i otpadaju. Uzroci hlorozeIma ih nekoliko. Pre svega, to je nedostatak dostupnog gvožđa u zemljištu. U zemljištu može biti dosta gvožđa, a da se hloroza ipak javi. Ovo se može razumeti po pravilu da se gvožđe nalazi u obliku takvih jedinjenja koja su malo korisna za asimilaciju biljaka. Gvožđe je katalizator u reakcijama koje prate sintezu hlorofila, zato je neophodan za biljke. Ali one mogu asimilovati gvožđe samo u lako pristupačnoj formi, a kao takvog ga u zemljištu ima malo. Još jedan uzrok hloroze može biti bolest u kojoj patogen, kao filmom pokriva površinu lista (rđa, pepelnica). U ovom slučaju, sinteza hlorofila je poremećena i kao rezultat, aktivnost fotosinteze se smanjuje. Hlorozu mogu izazvati štetni insekti koji se hrane lišćem ili biljnim sokom (lisne vaši, grinje). U ovom slučaju, poremećena je ravnoteža vode i struktura hloroplasta. Pažnja! Podjednako važan uzrok hloroze mogu biti ekstremni vremenski uslovi. Uz dugotrajnu sušu, ishrana biljaka je teška zbog nemogućnosti apsorbovanja hraniva iz zemljišta, uključujući i gvožđe. Sa prekomernom vlagom, hranljive materije u zemljištu, a među njima i gvožđe, brzo se ispiraju iz zemljišta i postaju deficitarne za biljke. Poslednjih godina, u klimi koja se brzo menja, ovaj uzrok hloroze postaje sve češći. Kako pomoći biljkama sa hlorozom? Koristite Iperen Fer Triathlon. Iperen Fer Triathlon je stimulator fotosinteze sa sadržajem 8,2% gvožđa u (50% HBED, 40% EDDHA i 10% DTPA) helatnoj formi. To je upravo ono što biljkama treba za hlorozu. Prisustvo HBED u svojstvu heliranog agensa obezbeđuje dugotrajno dejstvo gvožđa. Primenom Iperen Fer Triathlon-a lišće će ponovo postati zeleno. Mnogi voćari i povrtari su to već videli. U stresnim uslovima kada biljka pati zbog nepovoljnih uslova a potrebna joj je hrana, za preporuku je koristiti i biostimulatore iz linije Folia Stim.

Šta znači pH zemljišta

pH

pH zemljišta je merenje koje ukazuje na alkalnost ili kiselost zemljišta. Izračunava se pronalaženjem negativnog logaritma koncentracije vodoničnih jona u zemljištu i kreće se od 0 do 14. Zemljište sa pH od 7 se smatra neutralnim. Niži pH ukazuje na kiselije, a veći pH na alkalnije (baznije) zemljište.Nivo pH ispod 4,5 smatra se izuzetno kiselim, a sve iznad 8,5 – 9,0 smatra se izrazito alkalnim. Za bolju predstavu o tome šta to znači, limunov sok ima pH vrednost 2,5, a želudačana kiselina pH 2. Na drugom kraju spektra, amonijak ima pH 11,1. PH zemljišta je važno merenje, jer kiselost ili alkalnost zemljišta određuje kako biljke mogu  najlakše i najefikasnije usvajati hranljive materije iz njega. Biljke preuzimaju hranjive sastojke iz zemlje kada su hranljive materije rastvorene u vodi. Kada je pH tla previše kiseo ili previše alkalan, neki od ovih hranljivih materija nisu u stanju da se rastvaraju tako efikasno. Kada je tlo previše kiselo (ispod  6,0 pH), fosfor, kalijum i azot se ne mogu pravilno rastvoriti i apsorbovati. Kada je previše alkalno, a pH raste mnogo iznad 7,5, tada se fosfor, mangan i gvožđe neće lako rastopiti u rastvoru zemlje. Tako većina biljaka najbolje uspeva u zemljištima sa pH od 6,0 – 7,5. Proizvođači mogu prilagoditi pH zemljišta pravilnim izborom đubriva kao i unošenjem istih tj. pravilnim đubrenjem, rotacijom useva i drugim agrotehničkim  merama kako bi postigli  povoljne uslove za gajenje zdravih biljaka. Zato je značajno pre planiranja proizvodnje obaviti osnovnu analizu zemljišta.

Kako se ponaša fosfor u zemljištu kada se putem fertigacije nađe u zoni korena?

Mobilnost fosfora u zemljištu je vrlo ograničena i zato koren biljke može uzimati fosfor samo iz njegovog neposrednog okruženja. Višak fosfora ometa sposobnost biljke da apsorbuje druge elemente, tako da se simptomi toksičnosti fosfora manifestuju kao nedostaci kalcijuma, magnezijuma, cinka, gvožđa i bakra. Biljka usvoji određenu količinu fosfora koliko joj je u tom momentu potrebno a ostatak ostaje u zemljištu. Lako usvojivi jon fosfor-oksid (PO₄ ⁻) je negativnog naelektrisanja kao i čestica humusa ( – ) za koju se „kače“ joni pozitivnog naelektrisanja (K⁺, Ca⁺⁺,Al⁺⁺,Mn⁺⁺,Fe⁺⁺ ,NH₄⁺ ). Joni fosfora koje biljka nije usvojila ostaju u zemljištu slobodni i nestabilani i kao takavi se brzo vezuje za jone mangana i gvožđa ili kalcijuma u zavisnosti od reakcije zemljišta. U tim reakcijama stvaraju se jedinjenja koja nisu rastvorljiva i tako fosfor postaje nedostupan za biljke. Takođe trebamo imati u vidu da se osim blokade fosfora ovim reakcijama blokiraju i drugi važni elementi ishrane biljaka. Kada razmišljamo o ulaganjima svako od nas razmišlja o efikasnosti i isplativosti, stoga i ulaganje u đubrivo, odnosno u ishranu treba da bude maksimalno iskorišćen i opravdan. Stoga, je Van Iperen unapredio efikasnost upravljnja fosforom pomoću IPE – tehnologije. Kako se ponaša fosfor u zemljištu sa IPE –tehnologijom?

Izgradnja briksa za zdraviju i ukusniju hranu

Briks

Kao merenje sadržaja šećera u soku, briks je važan indikator kako zdrave biljke, tako i njenog ukusnog i hranljivog ploda. Evo kako podići briks da bi se postiglo najbolje od najboljeg. Briks je merenje sadržaja šećera u soku, izraženo u procentima. Uopšteno gledano, što je veći briks, zdravlje biljke je veće. Zapravo, neki istraživači tvrde da ako možete postići nivo briksa od 12% ili više, recimo insekti čak neće prepoznati biljku kao hranu! Niske vrednosti briksa znače lošu ishranu. Štaviše, postoji direktna proporcionalna veza između briksa i kvaliteta  proizvoda. Biljke sa visokim briksom su zdravije, ukusnije i sadrže više hranljivih sastojaka nego biljke sa niskim briksom, a briks nudi objektivno merenje koliko dobro funkcionišu biljke. Dakle, ukoliko želimo postići da dosledno raste najbolje od najboljih, praćenje i čitanje redovnih briksova će nam pomoći da postignemo svoj cilj. Briks merenja se uzimaju uz pomoć briks refraktometra. Što više šećera i rastvorenih čestica u uzorku, to mešavina više savija svetlost koja prolazi kroz njega. Briks refraktometar čita koliko se svetlost savija (refraktira), a rezultati prikazuju kao procenat šećera u soku. Što efikasnije vaše biljke uzimaju vodu i hranljive materije, to je veći briks. S obzirom da organski biostimulatori poboljšavaju upotrebu minerala, razumna upotreba aditiva kao što su aminokiseline, huminske i fulvo kiseline i ekstrakti morskih algi mogu pomoći u poboljšanju briksa. Pravilna ravnoteža minerala u hranljivom rastvoru takođe može imati pozitivan efekat, posebno odnos kalijuma i nitrata.