Razmišljanje i osnovna filozofija svake biljke jeste da ostvari potomstvo, da produži vrstu. Raste i razvija se kako bi cvetala i ostavila seme. U tom procesu važnu ulogu igraju fitohormoni.
Ono što treba da shvatimo jeste da nije biljka zadužena da proizvede plod „HHL“ veličine, to je naša projekcija i zato treba da promenimo ugao gledanja na proizvodnju. Da ne tražimo od biljke da će dati „sve“ što mi želimo da dobijemo. Jednostavno je; treba biljku upoznati u smislu šta je njoj osnovno potrebno, koji su to uslovi koje treba da joj obezbedimo kako bi ona uspela da se odupre svim izazovima i uticajima raznih faktora. Isto tako treba da upoznamo i sve faktore koji opterećuju biljku i usporavaju njen rast i razvoj i na taj način utiču na neizvesnost naše proizvodnje. Kada to spoznamo onda će uspeh biti izvestan.
Ovaj članak ukratko objašnjava kako biljni hormoni rade u biljkama i kako hormoni osiguravaju cvetanje biljaka i doprinos je prethodnim rečima.
Hormoni su organska jedinjenja koja mogu da utiču na fiziologiju i razvoj čak i pri malim koncentracijama. Oni vrše koordinaciju između ćelija, tkiva i organa tako što putuju kroz provodni sistem biljaka od ćelije do ćelije tj. od organa do organa. Ono što je specifičnost za fitohormone i po čemu se razlikuju od hormona kod životinja jeste da su manje specifični za pojedine organe i imaju širok spektar dejstva tako da jedan fitohormon može da utiče na veći broj različitih procesa. Odnosno mesto njihove sinteze i mesto njihovog delovanja su im različiti.
Fitohormoni se proizvode i transportuju kroz celu biljku. Njihova uloga se pre svega zasniva na uključivanju gena, što bi značilo da u situaciji njihovog odsustva procesi se ne započinju. Klijanje, semena, cvetanje, formiranje korena i izdanaka se kontrolišu na ovom nivou. Fitohormoni takođe imaju i modifikatorsko delovanje obzirom da kontrolišu brzinu procesa (izduživanje, starenje i dr).
Sa određenom koncentracijom odgovarajućih fitohormona na primer, podstiče se rast izdanaka i istovremeno ograničava rast korena. Tako da fitohormone delimo na stimulanse i inhibitore rasta.
Odnos ovih supstanci je presudan za različite faze razvoja biljke. Vegetativni razvoj se intenzivno javlja kada prevladavaju regulatori rasta, a kada prevladavaju inhibitori oni vode biljku u fazu mirovanja. Na primer, na jesen se smanjuje sadržaj regulatora rasta u listovima dok se, nasuprot, nivo inhibitora povećava. U stimulanse rasta spadaju auksini, giberelini i citokinini, a inhibitori su apscisinska kiselina i etilen.
Auksini su hormoni koji aktiviraju i usmeravaju novu podelu ćelija i kretanje hrane u biljci.
Giberelini podstiču rast i izduživanje ćelija. Rast ćelija je važan za masu korena i listova i za prinos.
Citokinini su hormoni koji otpremaju signale hormonskih događaja koji kontrolišu deljenje i diferencijaciju ćelija. Apscisinska kiselina odgovorna je za zrelost ćelije i prestanak rasta ćelije. Etilen je gas koji se proizvodi u ćelijama za regulisanje kretanja hormona.
Takođe, treba da znamo u biljkama postoje i druga jedinjenja koja funkcionišu na sličan način i imaju regulatornu ulogu u biljkama samo što se razlikuju po mehanizmu delovanja od fitohormona. Fazeolna kiselina ( iz semena pasulja), strigol (eksudat korena pamuka), jasmonska kiselina (iz jasmina), triakontanol (iz lucerke), salicilna kiselina.
Pored ovih supstanci koje biljka stvara i koje utiču na njihov rast i razvoj takođe i sintetička jedinjenja koja koja utiču na usporavanje i smanjivanje rasta i drugih procesa u biljkama. Ova jedinjenja su objedinjena u grupu pod nazivom retardanti imaju podgrupe prema dejstvu:usporavaju deobu i povećanje ćelija; usporavaju izduživanje nadzemnog dela biljke; povećavju otpornost biljaka prema nepovoljnim uslovima. Posebna grupa i priča vezana je za herbicide. Njihovom otkriću upravo su doprinela istraživanja iz oblasti regulatora rastenja biljaka.
Biljni (fito) hormoni se ne nalaze samo u višim biljkama već se nalaze i u jednostavnijim oblicima biljnog života, poput algi. Ekstrakti Ascophillum nodosum (FoliaStim ) se koriste kao stimulatori za podsticanje biljka da proizvedu svoje hormone, doprinose apsorpciji i translokaciji hranljivih materija. Ovo donosi koristi kao što su povećani rast biljaka, brzo klijanje semena, povećana otpornost na gljivične i bakterijske bolesti, prilagođavanje stresnim uslovima. Aktivni sastojci sadržani u ekstraktu Ascophillum nodosum i koji nam omogućavaju da razumemo njegovo ponašanje i dejstvo u biljci su: betaini, manitol, alginska kiselina, polifenoli, fukani i laminarin.
Biostimulansi na bazi ekstrakta morskih algi FoliaStim Mix, FoliaStim B, FoliaStim Mn/Zn, Stim pure AA poboljšavaju asimilaciju hranljivih materija i razvoj biljaka. Oni su strateški doprinos planu đubrenja, prevenciji i kontroli biljaka.