Mobilnost fosfora u zemljištu je vrlo ograničena i zato koren biljke može uzimati fosfor samo iz njegovog neposrednog okruženja.
Višak fosfora ometa sposobnost biljke da apsorbuje druge elemente ,tako da se simptomi toksičnosti fosfora manifestuju kao nedostaci kalcijuma, magnezijuma, cinka, gvožđa i bakra.
Biljka usvoji određenu količinu fosfora koliko joj je o tom momentu potrebno, ostatak ostaje u zemljištu. Lako usvojivi jon fosfor-oksid (PO₄ ⁻) je negativnog naelektrisanja kao i čestica humusa ( – ) za koju se „kače“ joni pozitivnog naelektrisanja (K⁺, Ca⁺⁺,Al⁺⁺,Mn⁺⁺,Fe⁺⁺ ,NH₄⁺ ). Joni fosfora koje biljka nije usvojila ostaju u zemljištu slobodni i nestabilani i kao takavi se brzo vezuje za jone mangana i gvožđa ili kalcijuma u zavisnosti od reakcije zemljišta. U tim reakcijama stvaraju se jedinjenja koja nisu rastvorljiva i tako fosfor postaje nedostupan za biljke. Takođe trebamo imati u vidu da se osim blokade fosfara ovim reakcijama blokiraju i drugi važni elementi ishrane biljaka.
Kada razmišljamo o ulaganjima svako od nas razmišlja o efikasnosti i isplativosti , s toga i ulaganje u đubrivo , odnosno u ishranu treba da bude maksimalno iskošćen i opravdan.
Stoga, je Van Iperen unapredio efikasnost upravljnja fosforom pomoću IPE – tehnologije.
Kako se ponaša fosfor u zemljištu sa IPE –tehnologijom?