Huminske i fulvo kiseline predstavljaju konačni sastojak prirodnog raspada biljaka i životinja. Ove organske kiseline se nalaze u predistorijskim naslagama. Nastale su kroz hemijske i biološke procese humifikacije biljnih i životinjskih ostataka i kroz biološke aktivnosti
mikroorganizama. Jedan izvor huminskih kiselina su slojevi sedimentacije koji se nazivaju leonarditi.Ovi slojevi su izvorno duboko u zemaljinoj kori, ali su tokom više godina ekshumirani blizu površine. Huminske kiseline se nalaze u visokoj koncentraciji u ovim slojevima. Leonardit je organska materija koja nije dospela stanje uglja i razlikuje se od mekog mrkog uglja po svom visokom stepenu oksidacije, rezultat procesa stvaranja uglja i nema vrednost kao gorivo.
Šta se koristi u poljoprivredi?
Leonardit nije đubrivo. Deluje kao sredstvo za poboljšljnje svojstava zemljišta i kao biokatalizator i biostimulant za biljku. Huminske kiseline su odličan prirodni i organski način da se biljkama i zemljištima obezbedi koncentrovana doza esencijalnih nutrijenata, vitamina i elemenata u tragovima. U poređenju sa drugim organskim proizvodima, leonardit povećava rast biljaka i plodnost zemljišta.
Huminske kiseline helatiraju hranljiva jedinjenja u zemljištu, posebno gvožđe, do oblika pogodnog za biljku. Na taj način se optimizuje snabdevanje biljaka hranivima. Smanjenje i racionalnija upotreba đubriva i pesticida, kao i bolji i zdraviji rast biljaka može se postići uz redovnu primenu
visokokvalitetnih huminskih kiselina. Pored toga, kapacitet zadržavanja vode u zemljištu je značajno povećan, što znači da se upotreba vode može značajno smanjiti.Najbolji ekonomski rezultati mogu se dobiti u laganim i peščanim slabohumoznim zemljištima . Stopa organskih supstanci, koja u ovim zemljištima obezbeđuje stabilne huminske kiseline je neophodna za održavanje i poboljšanje plodnosti zemljišta.
Mnoge naučne studije pokazuju da je plodnost zemljišta u velikoj meri određena sadržajem huminskih kiselina. Njihov visok kapacitet za razmenu katjona , sadržaj kiseonika, kao i iznad prosečnog kapaciteta za zadržavanje vode razlozi su visoke vrednosti korišćenja huminskih kiselina. Najvažnija karakteristika huminskih kiselina leži u njihovoj sposobnost vezivanja nerastvorljivih metalnih jona, oksida i hidroksida, i da ih sporo i neprestano oslobađaju kada je potrebno. Zbog ovih osobina huminske kiseline postižu tri pravca efektivnosti: fizičku, hemijsku i biološku.
Huminske kiseline fizički modifikuju strukturu zemljišta, sa prednostima kao što su:
• Poboljšana struktura u smislu sprečavanja gubitka vode i gubitaka hranljivih materija u laganim peskovitim zemljištima, dok u teškim i kompaktnim ( zbijenim) zemljištima poboljšavaju aeraciju a istovremeno zadržavanje vode je poboljšano, te je kultivacija odnosno obrada zemljišta olakšana.
• Povećava sposobnost držanja vode u zemlji i na taj način pomaže biljkama u otpornosti na sušu.
Humimske kiseline hemijski menjaju fiksacione osobine zemljišta, sa prednostima kao što su:
• Reguliše pH vrednost zemljišta, odnosno neutrališe kiselost i baznost zemljišta.
• Poboljšava i optimizuje uzimanje hranjivih materija i vode od strane biljaka.
• Povećava puferne osobine zemljišta.
• Radi kao prirodni helator za metalne jone u alkalnim uslovima i promoviše njihovo usvajanje od strane korena.
• Zemljište postaje bogato organskim i mineralnim jedinjenjima neophodnim za rast biljaka.
• Zadržava neorganska đubriva u rastvorljivoj vodi, u zoni korena i smanjuje ispiranje istih.
• Poseduje izuzetno visoke kapacitete razmene katjona.
• Promoviše konverziju hranljivih elemenata (N, P, K , Fe, Zn i drugih elementi u tragovima) u oblike dostupne biljkama.
• Poboljšava uzimanje azota od strane biljaka.
• Smanjuje reakciju fosfora sa Ca, Fe, Mg i Al i sprečava blokadu istih a time se postiže veća produktivnost određenih mineralnih đubriva.
• Oslobađa ugljen-dioksid iz kalcijum-karbonata u zemljištu i omogućava njegovu upotrebu u fotosintezi.
• Pomaže u eliminaciji hloroze zbog nedostatka gvožđa u biljkama.
• Smanjuje dostupnost toksičnih supstanci u zemljištu.
Huminske kiseline biološki stimulišu biljku i aktivnosti mikroorganizama.
• Stimuliše biljne enzime i povećava njihovu proizvodnju.
• Deluje kao organski katalizator u mnogim biološkim procesima.
• Stimuliše rast i širenje poželjnih mikroorganizama u zemljištu.
• Povećava prirodni otpor biljke protiv bolesti i štetočina.
• Stimuliše rast korena, naročito vertikalno i omogućava bolje uzimanje hranljivih materija.Povećava disanje korena i formiranje korena.
• Promoviše razvoj hlorofila, šećera i aminokiselina u biljkama.
• Povećava sadržaj vitamina i minerala u biljkama.
• Povećava klijavost i održivost semena.
• Povećava kvalitet prinosa; poboljšava njihov fizički izgled i hranljivu vrednost.
Da li su i ekološki korisne?
Ekološke prednosti huminskih kiselina su raznovrsne i predstavljaju profitabilna i efikasna rešenja za ekološke probleme i očuvanje životne sredine.
Prvo, zemljišta sa visokim sadržajem humnskih kiselina su garancija za optimalnu efikasnost nitrata. Dobro razvijen koren sistem, koji se postiže visokim sadržajem huminske kiseline, sprečava mešanje nitrata i pesticida sa podzemnom vodama. Događa se veoma često da proizvođači koriste više đubriva nego što biljke mogu uzeti. To dovodi do koncentracije nitrata u zemljištu, koja se kasnije nalazi u podzemnim vodama.
Drugo, huminske kiseline smanjuju problem s u primeni mineralnih vodotopivih đubriva. Huminske kiseline mogu smanjiti sadržaj soli u zemljištu . Na primer,toksičnost đubriva koja sadrže amonijak je značajno smanjena, što je od posebnog značaja za mlade biljake. Uglavnom, huminske kiseline smanjuju oštećenja korena koji se javljju usled prekomerne koncentracije soli u zemljištu nakon đubrenja.